Afere, zloupotrebe i propusti institucija u Srbiji u periodu SNS-a

Aleksandar Vulin, funkcioner Pokreta socijalista i koalicioni partner SNS-a, kupio je stan i garažno mesto za ukupno 244.620 evra. Deo transakcije prethodi dolasku SNS-a na vlast: predugovor i prva uplata vezani su za 2011. godinu, a ugovor za jul 2012. Vulin je poreklo velikog dela novca objašnjavao pozajmicom ženine tetke iz Kanade.

Agencija za borbu protiv korupcije ispitivala je imovinu i predmet prosleđivala tužilaštvima. KRIK-ova hronologija pokazuje promene objašnjenja i zatvaranje postupaka bez javno uverljivog rasvetljavanja porekla novca. To nije presuda da je stan kupljen ukradenim novcem. Problem je proverljivost imovine visokog funkcionera i delotvornost kontrole.

Vulinova Kancelarija za KiM ugovorila je u decembru 2012. video-nadzor sa firmom DBS Konsel Security za približno milion evra. KRIK je dokumentovao ugovoreno avansno plaćanje i tajnost ugovora, a dokumentaciju tražio i sudskim putem.

Zaključak je ograničen: tajnost otežava kontrolu trošenja; sama po sebi ne dokazuje da oprema nije isporučena ili da je ceo iznos proneveren.

Ministarstvo poljoprivrede je u februaru 2013. godine, za vreme mandata ministra Gorana Kneževića iz SNS-a, povećalo dozvoljeni nivo aflatoksina M1 u mleku sa 0,05 na 0,5 mikrograma po kilogramu. Vlada je odluku branila zaštitom proizvodnje i tvrdnjom da je mleko bezbedno.

Dokumentovana činjenica je promena pravila tokom krize sa kontaminiranim mlekom. Pitanje odgovornosti jeste zašto se problem rešavao podizanjem dozvoljene granice i koliko je obaveštavanje građana bilo jasno. Ovo nije sudski dokazan slučaj trovanja stanovništva. Jedinica je mikrogram, ne miligram; pogrešna jedinica uvećava broj hiljadu puta.

Posao sa Etihadom i preoblikovanje JAT-a u kompaniju Air Serbia 2013. uključivali su obaveze države i javni novac, dok ugovor mesecima nije bio objavljen. Istraživački novinari tražili su informacije o uslovima preuzimanja obaveza i finansiranja; posle objavljivanja nacrta i pritiska javnosti Vlada je 2014. objavila deo ugovorne dokumentacije.

Nacrt nije isto što i potpisan ugovor. Dokumentovana afera ovde je ograničena transparentnost velikog državnog posla, a ne dokazana krađa svakog iznosa državne pomoći ili dokaz da je samo osnivanje kompanije bilo krivično delo.

Posmatrači OEBS/ODIHR-a ocenili su da su izbori nudili stvaran politički izbor, ali su zabeležili verodostojne navode o zastrašivanju, naročito zaposlenih u javnom sektoru, kao i zloupotrebu položaja i resursa na lokalnom nivou. Ukazali su i na nedovoljnu transparentnost finansiranja.

Značaj je u tome što problem stranačkog pritiska na zaposlene u državnom sektoru nije nastao tek 2023. Izveštaj iz 2014. nije presuda da su svi glasovi falsifikovani, ali jeste nezavisan rani zapis o neravnopravnim uslovima.

Tokom katastrofalnih poplava u maju 2014. godine predstavnica OEBS-a za slobodu medija upozorila je na uklanjanje kritičkih tekstova i onlajn sadržaja o reakciji države. U kriznom trenutku građanima su bile potrebne proverljive informacije i mogućnost da ukazuju na propuste.

Službeni međunarodni protest potvrđuje problem slobode izražavanja. Ne utvrđuje da je država organizovala svaki napad na sajt, niti sam po sebi dokazuje krivičnu odgovornost vlasti za sve žrtve poplava. Broj žrtava cele katastrofe ne treba pogrešno predstavljati kao broj žrtava samo jednog grada.

Posle poplava EPS je posao ispumpavanja kopa Tamnava, vredan približno 15 miliona evra, ugovorio sa konzorcijumom Energotehnika–Južna Bačka. BIRN je dokumentovao da konzorcijum nije imao odgovarajuće iskustvo, dok je veliki deo stručnog posla obavila holandska firma Van Heck kao podizvođač.

Vučićeva javna tvrdnja da strane kompanije nisu želele taj posao bila je u neskladu sa angažovanjem holandskog izvođača. EPS je kasnije kašnjenje pravdao okolnostima za koje, prema njegovom stavu, izvođač nije bio odgovoran. Članak otvara pitanje cene i posredovanja; ne dokazuje da je svih 15 miliona ukradeno.

Vojni helikopter koji je prevozio bolesnu bebu srušio se 13. marta 2015. Poginulo je sedam ljudi. Dokumentacija i istraživanje Insajdera opisuju intervencije ministara Zlatibora Lončara i Bratislava Gašića, zaobilaženje redovnog lanca komandovanja i promenu planiranog mesta sletanja.

Tužilaštvo je 2016. odlučilo da ne pokrene krivični postupak. Insajder je utvrdio i da odluku nije potpisao tužilac koji je postupao u predmetu. Motiv „slikanja ministara” nije ovde predstavljen kao sudski utvrđena činjenica. Proverljivo pitanje jeste ko je donosio operativne odluke i zašto javno utvrđeni propusti nisu doveli do krivičnog postupka.

KRIK je 2015. objavio da je tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali bio povezan sa kupovinom 24 stana na bugarskom primorju. Dokumenta iz „Pandorinih papira”, objavljena 2021. godine, dodatno su potvrdila da je bio vlasnik dve ofšor kompanije koje su kupile 23 stana, uz jedan kupljen lično, ukupne vrednosti približno pet miliona evra. Kupovine su vezane za period od 2012. do 2013. godine.

Mali je poricao vlasništvo nad 23 stana. Dokumenta otvaraju pitanja tačnosti izjava i prijavljivanja imovine. U citiranoj hronologiji tužilaštvo nije utvrdilo krivično delo pranja novca. Ofšor kompanija sama po sebi nije dokaz kriminala; dokazi su konkretna vlasnička dokumenta i nesklad sa javnim poricanjem.

Ugovor iz 2015. predvideo je vlasničke udele od 32% za državu i 68% za privatnog partnera. Objavljeni uslovi uključivali su dugoročan zakup zemljišta i obaveze države u vezi sa pripremom prostora i infrastrukture. Pre objavljivanja ugovora Transparentnost Srbija upozoravala je na njegovu nejavnost.

Suštinsko pitanje jeste javna kontrola vrednosti zemljišta, državnih obaveza i koristi privatnog partnera. Ovi ugovorni uslovi nisu sami po sebi presuda za korupciju. Najavljenu ukupnu vrednost projekta ne treba predstavljati kao iznos ukradenog novca.

Pevačica Jelena Marjanović ubijena je 2. aprila 2016. kod nasipa u beogradskom naselju Borča. Njen suprug Zoran Marjanović optužen je za ubistvo i negira krivicu. Prvostepeno je 2022. osuđen na 40 godina zatvora, ali je Apelacioni sud u decembru 2023. ukinuo presudu i vratio predmet na ponovno suđenje.

Poslednji provereni razvoj: 07.10.2026. Novo ročište odloženo je za 2. decembar zbog izostanka optuženog, za koji je odbrana navela medicinski razlog. Dakle, više od deset godina posle ubistva postupak nije dobio pravosnažan osuđujući epilog u navedenim izvorima.

Institucionalno pitanje je trajanje postupka i kvalitet dokazivanja koji treba da dovede do zakonite konačne odluke. Ukidanje presude ne dokazuje samo po sebi političku intervenciju: žalbena kontrola štiti i žrtvu i optuženog od nepravilne odluke. Ovde nema dokaza da je SNS naredio ubistvo; dokumentovan je dug izostanak konačnog odgovora porodici i javnosti.

U noći između 24. i 25. aprila 2016. maskirana lica rušila su objekte u Hercegovačkoj ulici, zadržavala građane i oduzimala im sredstva komunikacije. Zaštitnik građana utvrdio je nezakonito i nepravilno postupanje policije: pozivi u pomoć nisu doveli do zaštite građana. Vučić je javno odgovornost pripisao najvišim gradskim vlastima.

U citiranom krivičnom epilogu uslovno je osuđen policajac Goran Stamenković zbog nesavesnog rada. Ta presuda ne utvrđuje ko je organizovao rušenje i ne predstavlja osudu gradskog ili republičkog vrha. Posebno težak institucionalni problem je uskraćivanje policijske zaštite dok nezakonita akcija traje.

Na skupu povodom Vučićeve inauguracije 31. maja 2017. novinari i drugi građani bili su fizički uklanjani; fotografije prikazuju zahvate oko vrata i nasilno odvlačenje. Izveštaji identifikuju stranačko obezbeđenje i izostanak odgovarajuće policijske reakcije.

Insajder je krajem 2017. izvestio da je Prvo osnovno tužilaštvo obustavilo postupak, prihvatajući obrazloženje da je obezbeđenje sprečavalo teže incidente. Isti izvor navodi da je Više tužilaštvo prihvatilo prigovore i naložilo novo postupanje. Prvu odluku zato ne treba predstavljati kao konačan epilog. Fotografije dokumentuju postupanje; članak iz 2017. ne utvrđuje konačan ishod kasnijeg postupka. Slučaj je važan za razumevanje granice između stranačkog obezbeđenja i zakonskih ovlašćenja policije.

BIRN je istražio veliki broj uplata od po 40.000 dinara za Vučićevu kampanju. Sagovornici su navodili da su dobili novac da ga zatim uplate kao ličnu donaciju. Agencija za borbu protiv korupcije tražila je provere i pokretala pitanje mogućih nezakonitosti.

Potencijalna zloupotreba je prikazivanje tuđeg ili organizovano distribuiranog novca kao hiljada nezavisnih građanskih donacija. Jednak iznos nije dovoljan dokaz da je svaki pojedinačni donator prekršio zakon. Citirani izvori dokumentuju obrazac i sumnju, a ne pravosnažnu osudu cele stranačke kampanje.

U požaru u fabrici „Milan Blagojević — Namenska” 14. jula 2017. stradali su Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović. Fabrika pripada državnoj namenskoj industriji: odgovornost vlasti odnosi se na upravljanje i nadzor bezbednosti, dok sud utvrđuje odgovornost pojedinaca.

Poslednji provereni ishod: 14.05.2025. Drugostepeni sud osudio je Toma Stojića na dve godine zatvora, a Vladimira Lončarevića oslobodio. Zbog toga oba optužena ne smeju biti predstavljena kao pravosnažno osuđena. Slučaj pokazuje cenu propusta u zaštiti radnika i dug put porodica do sudskog epiloga.

Insajder je dokumentovao izgradnju objekta od približno 1.000 kvadratnih metara na Pančićevom vrhu 2017. godine, kao i pokušaje da se objekat predstavi kao ranije izgrađen radi legalizacije. Istraživanje prati priključke, ulogu javnih preduzeća i izostanak policijske asistencije prilikom pokušaja rušenja.

Problem je selektivna primena građevinskih pravila i nemoć državnih organa da sprovedu sopstvenu odluku. Citirani nalazi iz 2018–2019. nisu dokaz da je objekat ostao u istom stanju do 2026. godine, niti dokazuju ko je politički nalogodavac zaštite investitora.

Jelka čija je ponuđena cena bila približno 83.000 evra postavljena je pre završetka postupka nabavke. KRIK je opisao posao firme Keep Light i reakciju tadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog: najavljeno je raskidanje ugovora, a firma je jelku proglasila poklonom.

U julu 2018. odbačena je krivična prijava protiv imenovanih odgovornih lica zbog nedostatka osnova. Najavljeni raskid i izjava o poklonu ne potvrđuju konačan tok plaćanja; za njega je potrebna finansijska dokumentacija. Dokumentovano pitanje je verodostojnost konkurencije kada je predmet već postavljen pre okončanja tendera.

Telo advokata i bivšeg funkcionera SNS-a Vladimira Cvijana pronađeno je u Dunavu 5. januara 2018. Javnost je za njegovu smrt saznala tek u martu 2021. Cvijan je ranije napustio SNS i javno kritikovao stranku i njeno rukovodstvo.

Tužilaštvo je 2021. godine, a ponovo 1. avgusta 2026. godine, saopštilo da je uzrok smrti utapanje, da nije bilo indicija krivičnog dela i da je predmet arhiviran 2018. Udruženje pravnika „Ustavobranitelji” zatražilo je 2026. vanrednu kontrolu, osporavajući obim naknadnih provera i zaključak da je obdukcija dovoljna da isključi ubistvo.

Dokumentovani su kasno saznanje javnosti o smrti i spor o potpunosti postupanja; ubistvo nije dokazano. Za javnu odgovornost važno je potpuno i proverljivo objašnjenje okolnosti smrti nekadašnjeg visokog političkog funkcionera. Tvrdnje pravnika moraju ostati pripisane njima, a zvaničan odgovor tužilaštva ne sme biti prećutan. Nema dokaza u ovim izvorima da je vlast organizovala Cvijanovu smrt.

Oliver Ivanović ubijen je 16. januara 2018. u Kosovskoj Mitrovici. Njegova smrt usledila je u atmosferi političkih pritisaka i javne diskreditacije. Kosovsko pravosuđe je u junu 2024. osudilo četvoro optuženih u prvom stepenu, dok je dvoje oslobođeno.

BIRN navodi da pitanje organizatora i neposrednih izvršilaca time nije potpuno razjašnjeno; Milan Radoičić i Zvonko Veselinović pominjani su u istrazi. Sumnja, politička bliskost ili kampanja protiv Ivanovića nisu dokaz da je SNS naredio ubistvo. Navod o prvostepenom ishodu iz 2024. nije tvrdnja o kasnijoj pravosnažnosti.

Tokom izgradnje u Grdeličkoj klisuri urušavali su se potporni zidovi i kosine. Insajder je dokumentovao ponavljane izmene projekta i prebacivanje odgovornosti između projektanata, izvođača i državnih naručilaca.

2019. godine iz budžeta je predviđeno dodatno finansiranje; od šireg paketa od 17 miliona evra, pet miliona odnosilo se na trajnu sanaciju kosina. Ceo paket nije trošak jednog zida niti dokazana pronevera. Proverljiv problem je kvalitet upravljanja velikim javnim radovima i pitanje ko je na kraju snosio cenu grešaka.

PKB je prodat Al Dahri 2018. RTS je pri potpisivanju ugovora izvestio o ceni od nešto više od 105 miliona evra za zemljište, objekte, opremu i mehanizaciju, uz očekivanu dodatnu naplatu od nešto više od 17 miliona evra za stada i grla. To je najava ukupnog iznosa od približno 122 miliona, a ne potvrda konačne naplate. Zato tvrdnja da je „sve prodato za 105 miliona” izostavlja deo transakcije.

Insajder je otvorio pitanje pada procenjene vrednosti pred privatizaciju i odbijanja ministarstva da dostavi procene. To otežava proveru da li je država ostvarila primerenu cenu za zemljište i ostalu imovinu. Prodaja po spornoj ceni nije automatski dokaz krivičnog dela; potrebni su procena, ugovor i dokaz eventualne zloupotrebe.

Raskrikavanje je na osnovu dokumentacije objavilo cenu Telekomove kupovine Kopernikusa od približno 195 miliona evra, dok je glavni ugovor ostao nedostupan. Prodavac Srđan Milovanović brat je Zvezdana Milovanovića, funkcionera SNS-a u Nišu. Posle prodaje kupio je televizije Prva i O2, kasnije B92, za približno 180 miliona evra.

Vremenski sled, porodična politička veza i državna kupovina opravdavaju proveru cene i uticaja na medijsko tržište. Ne dokazuju sami po sebi da je kupovina televizija bila tajna državna operacija ili da je svih 195 miliona nezakonito isplaćeno.

Marija Lukić prijavila je 2018. seksualno uznemiravanje i nedozvoljene polne radnje tadašnjeg predsednika opštine Brus Milutina Jeličića, poznatog kao Jutka. Jeličić je bio funkcioner SNS-a.

U novembru 2020. potvrđena je kazna od tri meseca zatvora za nedozvoljene polne radnje. Ovo je konkretan sudski utvrđen slučaj zloupotrebe prema zaposlenoj, a ne samo politička optužba. Za tačnost je važno koristiti naziv dela iz presude, umesto da se bez osnova napiše da je osuđen za silovanje.

U noći 12. decembra 2018. zapaljena je imovina novinara Milana Jovanovića u Grockoj; požar je zahvatio kuću u kojoj je živeo sa suprugom. Bivši predsednik opštine i funkcioner SNS-a Dragoljub Simonović pravosnažno je osuđen za podstrekavanje napada.

Apelacioni sud je presudom od 9. aprila 2024. utvrdio kaznu od četiri godine zatvora za Simonovića; osuđena su i druga uključena lica. Vrhovni sud je 28. januara 2025. odbio zahteve za zaštitu zakonitosti u delovima koje je razmatrao, a u preostalom delu ih odbacio; pravosnažna osuda ostala je na snazi. Sudski opis povezuje nalog za paljenje automobila sa namerom zastrašivanja novinara, a požar se proširio. Ovo je posebno čvrst primer: nosilac lokalne vlasti krivično je odgovoran za napad koji je ugrozio novinara i njegovu porodicu.

Stanika Gligorijević poginula je 31. januara 2019. na naplatnoj rampi Doljevac, u sudaru sa službenim automobilom u kojem je bio Zoran Babić, funkcioner SNS-a i direktor „Koridora Srbije”. Vozač Dejan Stanojević pravosnažno je osuđen na četiri i po godine zatvora, prema izveštajima o odluci iz decembra 2021.

Odvojeno pitanje odnosi se na približno dva minuta video-zapisa koji nedostaju: RSE je 2024. izvestio da nestanak dela snimka nije razjašnjen odgovarajućim postupkom. Nije tačno da za sudar niko nije osuđen. Nema osnova da se Babić proglasi vozačem samo zato što javnost nije dobila potpuni snimak.

BIRN je na osnovu ugovora i poslovne dokumentacije pokazao da je privatna firma GIM dobijala povoljnije cene od državnog posrednika Jugoimport SDPR. Dokumenta, uključujući poziv za poslovnu posetu Saudijskoj Arabiji, povezala su Branka Stefanovića, oca tadašnjeg ministra Nebojše Stefanovića, sa GIM-om.

Politička veza nije sama po sebi dokaz korupcije, ali dokumentovani uslovi prodaje i angažovanje ministrovog oca opravdavaju proveru sukoba interesa i štete državnoj fabrici. U navedenim izvorima nema pravosnažne osude ministra za ovaj posao. Ne treba tvrditi da je kompletna vrednost prodaje oružja proneverena.

Zaposleni u Krušiku Aleksandar Obradović uhapšen je u septembru 2019. zbog sumnje da je odavao poslovne tajne. Javnost je za njegovo hapšenje saznala tek naknadno. Dokumenta koja je iznosio odnosila su se na poslovanje državne fabrike i uslove trgovine oružjem.

Slučaj otvara pitanje da li institucije prvenstveno proveravaju navodnu zloupotrebu javne imovine ili kažnjavaju iznošenje informacija o njoj. Pravna zaštita uzbunjivača i eventualna povreda tajnosti moraju se posebno utvrđivati; članak nije oslobađajuća presuda. Citirani izvor prikazuje položaj Obradovića 2019. i ne služi kao potvrda statusa postupka u oktobru 2026.

Goran Papić, tada visoki službenik SBPOK-a i saradnik ministra Nebojše Stefanovića, učestvovao je 2019. u zlostavljanju Dejana Pejovića ispred njegovog restorana. MUP je u prvoj javnoj reakciji branio postupanje policajaca.

Poslednji provereni ishod: 27.11.2024. Papić je na osnovu priznanja krivice pravosnažno osuđen na godinu dana kućnog zatvora za zlostavljanje i mučenje. Sudski ishod pokazuje da je prvobitna institucionalna odbrana službenika bila u suprotnosti sa kasnije utvrđenom krivičnom odgovornošću. Presuda Papiću ne predstavlja presudu ministru Stefanoviću.

Policija je u novembru 2019. otkrila zasad na imanju Jovanjica. Tužilaštvo je vlasnika Predraga Koluviju i druge optužilo za organizovanu proizvodnju i promet droge; u predmetu se navodi približno 1,6 tona marihuane. Koluvija negira optužbe i tvrdi da je reč o dozvoljenoj industrijskoj konoplji.

Veza sa državom postala je naročito važna zbog kasnije optužnice protiv pripadnika bezbednosnih službi i javne odbrane Koluvije od strane visokih funkcionera. Poslednji provereni izvor, od 24.09.2026., opisuje suđenje koje još traje. Tužiočevo predstavljanje poruka navodne mreže zaštite nije pravosnažna potvrda svih njegovih zaključaka.

Univerzitet u Beogradu je 2019. utvrdio neakademsko ponašanje u vezi sa doktoratom Siniše Malog, a 2021. poništio diplomu. Upravni sud je 2023. poništio univerzitetsku odluku zbog problema sa pravnim i proceduralnim osnovom odlučivanja.

Sudsko ukidanje odluke nije utvrđenje da disertacija nije plagijat. Upravni sud se bavio pravnim i procesnim osnovom odluka, a ne stručnom ocenom sadržine disertacije. Predmet je vraćen na ponovno odlučivanje. Prema izveštaju Danasa koji je 021 preneo 18.07.2025., postupak pred Odborom za profesionalnu etiku još je trajao; Univerzitet je izjavio da Malom diploma nije uručena i da ostaje pri stavu da on ne poseduje to naučno zvanje.

Treba navesti akademski nalaz, sudske odluke i nastavak postupka. Iz procesnog poništavanja odluke ne treba izvoditi zaključak ni o konačnom oduzimanju diplome ni o konačnom potvrđivanju akademske ispravnosti. Ovo je pitanje akademskog integriteta i institucionalnog kredibiliteta ministra, a ne pravosnažna krivična osuda za krađu javnog novca. Izveštaj iz jula 2025. nije potvrda eventualnog kasnijeg ishoda.

Novinarka Ana Lalić uhapšena je 1. aprila 2020. posle teksta o uslovima i nedostatku zaštitne opreme u Kliničkom centru Vojvodine. Organizacija ARTICLE 19 upozorila je da hapšenje novinarke zbog izveštavanja o javnom zdravlju predstavlja napad na slobodu informisanja.

Tužilaštvo je 20. aprila 2020. odbacilo krivičnu prijavu, prema odgovoru koji je objavila Nova. Odbacivanje prijave nije isto što i njeno povlačenje. Ovaj ishod ne dokazuje svaki medicinski navod iz prvobitnog teksta, ali dokumentuje upotrebu policijskih ovlašćenja prema novinarki dok se javnost suočavala sa zdravstvenom krizom.

BIRN je na osnovu pristupa državnom informacionom sistemu opisao nesklad u podacima: u periodu od 19. marta do 1. juna 2020. u sistemu su evidentirana 632 umrla pacijenta, dok je javno saopšteno 244. BIRN je interne podatke opisao kao evidenciju umrlih od korone, dok su predstavnici Kriznog štaba osporavali to tumačenje, pozivajući se na razliku između smrti „od kovida” i smrti „sa kovidom”.

Važno je razlikovati smrt osobe sa pozitivnim testom od smrti koju je stručna procedura pripisala kovidu. Ipak, razlika je zahtevala transparentno metodološko objašnjenje i proveru evidencije. Članak sam ne dokazuje da je svaka razlika bila namerna izborna manipulacija, niti da su svi interni zapisi predstavljali isti medicinski kriterijum.

U aprilu 2020. Goran Papić tražio je od drugih policajaca da Marku Miljkoviću, bliskom saradniku Veljka Belivuka, mimo propisa vrate oduzeti blindirani automobil. Sud je utvrdio njegovu odgovornost.

Pravosnažni ishod objavljen 10.01.2023.: dve godine zatvora i desetogodišnja zabrana rada u policiji. Papić je tvrdio da je postupao po nalogu Nebojše Stefanovića; ta tvrdnja nije isto što i sudski utvrđena ministrova krivica. Ovo je konkretno dokazano protivzakonito pogodovanje koje je izvršio nosilac policijskih ovlašćenja.

Na protestima u julu 2020. organizacija Amnesty International je na osnovu snimaka dokumentovala policijsko nasilje nad demonstrantima koji nisu predstavljali neposrednu opasnost, prolaznicima i novinarima. Organizacija je tražila prestanak upotrebe prekomerne sile i nezavisno utvrđivanje odgovornosti.

Na protestima je i deo učesnika pribegavao nasilju. To ne opravdava udaranje već savladanih ljudi ili neselektivnu silu, ali ni svaki pojedinačni zahvat policije ne može biti proglašen nezakonitim bez provere okolnosti. Državna odgovornost odnosi se na zakonitost postupanja službenika i delotvornost istraga.

Uprava za sprečavanje pranja novca, u okviru Ministarstva finansija, tražila je 2020. bankarske podatke o desetinama novinara, istraživačkih redakcija i organizacija civilnog društva. Organizacija Amnesty International ocenila je takvo targetiranje kao zastrašivanje; vlasti su ga branile nadležnostima finansijske kontrole.

Bankarska provera nije dokaz da su proveravana lica prala novac ili finansirala terorizam. Predmet javnog interesa je osnov izbora baš ovih organizacija i mogućnost da se zakonski instrument koristi za pritisak na kritičare.

Twitter je 2020. uklonio 8.558 naloga povezanih sa koordinisanom promocijom SNS-a i Vučića. Kasnije je Meta objavila uklanjanje mreže od 5.374 Facebook naloga, uz druge stranice i naloge, koju je povezala sa SNS-ovim internet timom i zaposlenima u državnim institucijama.

Problem je predstavljanje koordinisane kampanje kao spontanog mišljenja građana, naročito kada su uključeni zaposleni u državnim institucijama. Uklanjanje naloga nije krivična presuda, niti svaki nalog koji podržava vlast mora biti lažan. Brojevi opisuju nalaze platformi o konkretnim mrežama.

U januaru 2021. potvrđena je optužnica protiv pripadnika bezbednosnih službi i drugih lica za navodnu zaštitu i podršku proizvodnji droge na Jovanjici. Tužilaštvo je time slučaj proširilo sa plantaže na moguću infrastrukturu zaštite unutar države.

Optužnica potvrđuje da postoji predmet za suđenje, ne da je krivica dokazana. KRIK-ov izveštaj iz septembra 2026. pokazuje da je proces i dalje aktivan. To je naročito ozbiljno pitanje zbog ovlašćenja službi koje bi trebalo da suzbijaju organizovani kriminal.

Postupak pokrenut protiv bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović odnosi se na navodno ometanje istraga i trgovinu uticajem, uključujući dostavljanje veštačenja telefona Veljka Belivuka. Hrkalović negira optužbe.

Apelacioni sud je, prema saopštenom ishodu od 05.12.2025., ukinuo njenu prvostepenu kaznu od 16 meseci i naložio ponovno suđenje. Istovremeno je bivši načelnik novosadske policije Milorad Šušnjić pravosnažno osuđen na četiri godine zatvora za zloupotrebu službenog položaja.

Poslednji provereni razvoj: septembar 2026. U ponovljenom postupku završne reči zakazane su za 29. oktobar 2026. godine, posle datuma ovog dokumenta. Hrkalović zato ne treba predstavljati kao pravosnažno osuđenu; Šušnjićev pravosnažni ishod ima drugačiji status.

Telekom je 2021. kupio prava za prenose Premijer lige za višegodišnji period. U medijima se pojavila procena od 600 miliona evra za šest godina, ali rukovodstvo nije objavilo detalje ugovora i cenu kojom bi se ta procena nezavisno potvrdila.

Šest stotina miliona je u navedenim člancima medijski objavljen iznos, a ne ovde proverena ugovorna činjenica ili utvrđena pronevera. Čvrsto dokumentovano pitanje je transparentnost i opravdanost velikog finansijskog rizika kompanije u većinskom državnom vlasništvu. Pri čitanju ovih izvora treba uzeti u obzir da je N1 u vreme njihovog objavljivanja poslovao u okviru grupacije koja je bila konkurent Telekomu.

KRIK je u „Pandorinim papirima” pronašao dokumenta o ofšor firmi Arkshore i švajcarskom računu Nikole Petrovića, bivšeg direktora državne kompanije „Elektromreža Srbije” i Vučićevog kuma. Firma i račun povezani su sa periodom kada je imao obavezu prijavljivanja imovine kao funkcioner.

Istraživanje otvara pitanje potpunosti imovinske prijave i porekla novca. Kumstvo nije dokaz da je predsednik učestvovao u transakcijama, a ofšor registracija sama po sebi nije dokaz pranja novca. Konkretna osnova za proveru su pronađena dokumenta i zakonske obaveze tadašnjeg direktora.

Organizacija ASTRA je 2021. dokumentovala uslove rada i boravka vijetnamskih radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu: loš smeštaj, ograničen pristup dokumentima i druge pokazatelje moguće trgovine ljudima radi radne eksploatacije. 2022. godine objavila je detaljan izveštaj.

Država je promovisala investiciju, a odgovornost institucija bila je da zaštite radnike i sprovedu inspekcijski nadzor. Posle javnog pritiska radnici su premeštani, dok su predstavnici vlasti osporavali deo navoda. Indikatori trgovine ljudima nisu isto što i pravosnažna presuda, niti dokazuju da je SNS neposredno organizovao eksploataciju.

Ministarstvo finansija SAD u decembru 2021. sankcionisalo je mrežu Zvonka Veselinovića, uključujući Milana Radoičića. U obrazloženju navodi podmićivanje službenika i krijumčarenje, uz veze sa bezbednosnim strukturama. Radoičić je imao visoku funkciju u Srpskoj listi, politički bliskoj vlastima u Beogradu.

Ovo je važan međunarodni službeni nalaz o ljudima sa pristupom političkim krugovima i uticajem. Sankcija OFAC-a nije pravosnažna presuda suda Srbije, niti sama dokazuje odgovornost svih političara sa kojima su sankcionisana lica sarađivala.

Kriza EPS-a krajem 2021. i tokom zime 2021/2022. dovela je do skupog uvoza energije. Fiskalni savet ocenio je da su ozbiljni upravljački propusti doprineli problemu i da su gubici EPS-a i Srbijagasa zajedno dostigli približno milijardu evra u posmatranom kriznom periodu.

EPS je vodio Milorad Grčić, kadar SNS-a. Milijarda nije sudski utvrđen iznos krađe, niti se cela odnosi samo na EPS. To je procena finansijskih posledica energetske krize i upravljanja, čiju cenu snose javne finansije i potrošači. Kasnija istraga protiv Grčića navedena je zasebno u odeljku za 2025. godinu.

U nesreći u državnom rudniku Soko 1. aprila 2022. poginulo je osam rudara. Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu saopštilo je posle provera da nije našlo osnov za krivičnu odgovornost za njihovu smrt.

Poslednji provereni razvoj: maj 2026. BBC je na osnovu prvostepene presude i odgovora Privrednog suda u Kragujevcu izvestio da deo rudnika u kojem se dogodila nesreća nije imao odobrenje za izvođenje radova i izgradnju rudarskih objekata. Za privredni prestup JP „Resavica” kažnjeno je sa dva miliona dinara, a odgovorna lica Marko Vuković i Saša Spasić kažnjena su sa po 120.000 dinara. Prema tom izvoru, uložena je žalba. To nije presuda za izazivanje smrti rudara.

U zasebnoj parnici, prema Blicovom izveštaju od 31.03.2026., prvostepeno je dosuđeno ukupno 24 miliona dinara naknade štete za 24 člana porodica. Parnična naknada, privredni prestup i krivična odgovornost za smrt tri su različita pravna pitanja. Raniji tužilački zaključak ne poništava značaj naknadnog sudskog nalaza o radu bez odobrenja, a prvostepeni ishodi ne smeju se predstaviti kao konačni.

REM je 2022. ponovo dodelio nacionalne frekvencije televizijama Pink, Happy, Prva i B92. U službenom obrazloženju tvrdio je da je odluku doneo na osnovu zakonskih kriterijuma. Kasniji nalazi ODIHR-a o izrazito neravnomernoj zastupljenosti vlasti i kritika nezavisnosti regulatora u izveštaju Evropske komisije daju osnov da se preispita delotvornost nadzora.

Obnova dozvole nije sama po sebi krivično delo. Pitanje je da li regulator može da obezbedi politički pluralizam i sankcioniše povrede obaveza medija koji koriste ograničen javni resurs.

Bojana Savović i Jasmina Paunović premeštene su iz antikorupcijskog odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu nakon hapšenja u predmetu sumnje na izvlačenje približno 7,5 miliona dolara iz EPS-a. Savović je osporila tvrdnju rukovodstva da je sama tražila premeštaj; rukovodstvo je promene branilo organizacionim razlozima.

Premeštaj je dokumentovan; tvrdnja da je SNS izdao nalog nije time dokazana. Slučaj je važan za samostalnost tužilaca koji istražuju državna preduzeća. Tužiteljke nisu „izbačene iz celog tužilaštva”, već su prestale da rade na dotadašnjem predmetu i izgubile položaj u konkretnom odeljenju.

SAD su 11. jula 2023. sankcionisale Aleksandra Vulina, tada direktora BIA. Ministarstvo finansija SAD obrazložilo je odluku navodima o korupciji, vezama sa trgovinom oružjem i organizovanim kriminalom, kao i pogodovanju ruskom uticaju.

Za državnu odgovornost važna je činjenica da je sankcionisani funkcioner vodio bezbednosnu agenciju i ranije MUP. Ovo je zvanična procena američkih organa, a ne pravosnažna srpska presuda. Čitalac može direktno proveriti koje konkretne tvrdnje SAD iznose, bez predstavljanja sankcije kao zamene za krivično suđenje.

Slobodan Milenković i Dušan Mitić uklonjeni su u avgustu 2023. sa dotadašnjih mesta u odeljenju za borbu protiv droga. MUP i žalbena komisija promene su obrazlagali potrebama službe; advokati inspektora tvrdili su da je to posledica rada na Jovanjici.

KRIK je objavio službenu belešku sa Milenkovićevom tvrdnjom da mu je preko posrednika ponuđeno 100.000 evra da utiče na slučaj, uz pominjanje Vladimira Đukanovića, poslanika SNS-a i Koluvijinog branioca, i Aleksandra Papića. Đukanović je navod kategorički negirao. Beleška dokazuje da je navod prijavljen, a ne da se ponuda zaista dogodila. Aleksandar Papić nije isto lice kao policajac Goran Papić.

KRIK je objavio snimke i dokumenta o kontaktima žandarma Nenada Vučkovića sa Aleksandrom Stankovićem, Veljkom Belivukom i njihovim okruženjem. Dokumentacija uključuje njegovu izjavu o uništavanju Stankovićevih telefona nakon ubistva 2016. godine, kao i komunikaciju koja pokazuje njegov uticaj na članove grupe.

Tužilaštvo je, prema naknadnom članku, osporavalo osnov za delo u vezi sa telefonima, između ostalog zato što nisu bili formalno oduzeti kao dokaz. Dokumentovana veza visokog policijskog službenika sa ovom grupom ne dokazuje sve Belivukove tvrdnje o državnim nalogodavcima. Ali zahteva jasno objašnjenje policijskog nadzora i odgovornosti.

U sukobu u Banjskoj 24. septembra 2023. poginuli su kosovski policajac i trojica pripadnika naoružane grupe. Milan Radoičić, tada potpredsednik Srpske liste, priznao je organizovanje grupe. U Srbiji je priveden u okviru istrage za dela povezana sa oružjem i organizovanjem grupe.

RSE je 24.04.2026. izvestio da protiv njega u Srbiji i dalje nema optužnice. Na Kosovu su u zasebnom postupku donete prvostepene presude drugim optuženima. Priznanje Radoičića ne dokazuje da je Vlada Srbije naredila akciju. Pitanje za srpske institucije jeste poreklo oružja, politička zaštita i delotvornost istrage.

BIRN je 2023. objavio istraživanje o približno pet miliona evra dodeljenih 2021. kroz Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Dokumentacija i terenska provera pokazale su povezana udruženja i privatne agencije, sporne račune i predavanja za koja škole nisu potvrđivale da su održana. U priči se pojavljuje Aleksandra Čamagić, tada službenica ministarstva, kasnije saradnica Aleksandra Šapića.

Ovo je dokumentovana osnova za proveru namenskog trošenja budžetskog novca. Iznos iz istraživanja ne treba bez sudskog obračuna predstavljati kao konačno utvrđenu ukupnu krađu. BIRN je kasnije dokumentovao i sporna plaćanja za programe u školi „Vladislav Ribnikar”.

Novinarka CINS-a radila je prikriveno u kol-centru tokom kampanje 2023. Istraživanje dokumentuje gotovinske isplate, posredničke organizacije i uslovljavanje angažovanja glasanjem za SNS, uz traženje fotografije glasačkog listića kao potvrde.

Telefonsko pozivanje birača samo po sebi je legalno. Potencijalna dela odnose se na uslovljavanje glasa, finansiranje i način isplate. SNS je negirao organizovanje i finansiranje kol-centra, a prozvani posrednici negirali su povezanost sa njegovim radom. CINS je u septembru 2026. objavio da se predmet prebacuje između policijskih i tužilačkih organa, uz dugotrajne zastoje. U citiranim izvorima nema pravosnažne presude koja bi zamenila potrebu da se navodi procesuiraju.

Konačni izveštaj ODIHR-a opisuje dominaciju predsednika u kampanji, pristrasnost medija, pritisak na zaposlene i zloupotrebu javnih resursa. Posmatrači su zabeležili i ozbiljne nepravilnosti tokom glasanja, uključujući povrede tajnosti glasanja i slučajeve kupovine glasova.

Ovo je međunarodni posmatrački nalaz, uz konkretne preporuke za izmene. ODIHR nije sud koji poništava izbore i nije presudio da je svaki glas nevažeći. Nalazi pokazuju zašto formalno postojanje više lista ne znači da se stranke takmiče pod jednakim uslovima.

Poseban zakon za EXPO 2027. godine, usvojen 2023. godine, izuzeo je obuhvaćene poslove od primene redovnog Zakona o javnim nabavkama. Transparentnost Srbija upozorila je na slabiju kontrolu konkurencije i pravne zaštite. Evropska komisija je 2025. takođe ukazala na problem ovih izuzetaka i zaštite ponuđača.

To povećava rizik od favorizovanja izvođača i otežava proveru cena. Izuzetak nije dokaz da je svaki ugovor za EXPO koruptivan. Takođe, ukupna vrednost šireg državnog investicionog plana nije isto što i trošak same izložbe, niti dokazani iznos pronevere.

Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999., pre perioda obuhvaćenog ovom hronologijom. Slučaj je ovde zbog postupanja pravosuđa tokom vlasti SNS-a. Oslobađajuća presuda četvorici bivših pripadnika Državne bezbednosti, doneta 2023. godine, javno je objavljena u februaru 2024. godine, nakon ranijih prvostepenih osuda.

Vrhovni sud je odlukom Kzz OK 38/2024 od 13.10.2025., o kojoj se javno izveštavalo u januaru 2026. godine, utvrdio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka u korist okrivljenih. Među problemima je protivrečno obrazloženje o svedočenju i oceni važnih dokaza. Sud pritom nije ukinuo pravosnažnost oslobađajuće presude.

Zato niko od ovih ljudi ne sme biti predstavljen kao pravosnažno osuđen za Ćuruvijino ubistvo. Istovremeno, činjenica da najviši sud utvrđuje ozbiljne procesne greške u predmetu bez konačno osuđenih izvršilaca jeste dokumentovan problem pravosuđa. To nije dokaz da je današnja vlast naredila ubistvo iz 1999.

Stanimir Brajković, star 74 godine, preminuo je 4. februara 2024. u zatvoru Padinska Skela, nakon zlostavljanja. U decembru 2025. trojica zatvorenika prvostepeno su osuđena za teško ubistvo na ukupno 55 godina zatvora: jedan na 19, dvojica na po 18 godina.

Poseban postupak vodi se protiv lekarke i četvorice pripadnika službe obezbeđenja zbog navodno nesavesnog rada koji je doveo do smrti. Optuženi zaposleni negiraju krivicu. Prema izveštaju iz septembra 2026. godine, završen je dokazni postupak, završne reči zakazane su za 21. oktobar, a odluka suda očekivala se potom, posle datuma ovog dokumenta.

Država neposredno odgovara za zaštitu ljudi kojima je oduzela slobodu. Institucionalno pitanje je kako je zlostavljanje moglo da traje i da li su zaposleni uočili opasnost i obezbedili pomoć. Postojanje prvostepene osude izvršilaca ne rešava automatski pitanje odgovornosti zatvorskog sistema; isto tako, za zaposlene ne treba unapred tvrditi da su osuđeni.

Danka Ilić nestala je 26. marta 2024. u Banjskom Polju kod Bora. Ministar Gašić je 4. aprila saopštio da je potraga tragično završena, a MUP objavio da su dvojica osumnjičenih priznala ubistvo. To je bila zvanična tvrdnja policije, a ne konačna sudska odluka.

Poslednji provereni razvoj: optužnica protiv Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića potvrđena je 2026. godine; prema izveštaju CINS-a od 07.10.2026., telo nije pronađeno, a suđenje je zakazano za 30. oktobar. Optuženi su kasnije negirali delo i tvrdili da su priznanja iznuđena torturom. Te tvrdnje nisu dokazane činjenice i predmet su posebne provere. Postupak protiv Radoslava Dragijevića, zbog sumnje na pomoć u prikrivanju, obustavljen je.

Institucionalni problem je razlika između ranog javnog predstavljanja događaja kao razrešenog i stvarnog dokaznog i procesnog ishoda. Potrebni su pouzdani dokazi i zaštita porodice i prava optuženih. Nije dokazano da je SNS organizovao nestanak ili da je devojčica žrtva trgovine ljudima. Medijske pretpostavke o porodici nisu dokaz.

Dalibor Dragijević, brat jednog od osumnjičenih u slučaju Danke Ilić, uhapšen je 6. aprila 2024. i preminuo u policijskoj stanici u Boru 7. aprila. Prvobitna policijska informacija upućivala je na prirodnu smrt.

Radar je u decembru 2024. objavio delove obdukcionog nalaza i veštačenja: opisane su brojne povrede, a smrt je povezana sa višestrukim nagnječenjima i prelomima. To je znatno jača osnova za sumnju na smrtonosno zlostavljanje od neimenovanih glasina.

Poslednji provereni razvoj: 07.10.2026. VJT Niš navelo je CINS-u da unutrašnja kontrola MUP-a ne postupa po njegovim nalozima u predmetu ove smrti; predmet ostaje u predistražnoj fazi. Sličan zastoj prijavljen je i za navode o iznuđivanju priznanja u Dankinom slučaju.

Ovde nije reč samo o sporoj potrazi: čovek je umro dok je bio pod kontrolom države, a postoje dokumentovani nalazi o nasilnim povredama i zvaničan odgovor o zastoju. Odgovori na pitanja o tome ko je konkretno naneo povrede, ko je znao za njih i ko eventualno prikriva događaj moraju se zasnivati na dokazima, a ne na kolektivnom pripisivanju krivice svim policajcima ili članovima stranke.

ODIHR je za lokalne izbore 2. juna 2024. ocenio da je postojala politička ponuda i da je postupak u velikoj meri bio organizovan, ali i da su dominacija vlasti i neravnopravni uslovi ostali prisutni. Zabeleženi su slučajevi kupovine glasova, narušavanja tajnosti i nasilnih incidenata.

Pravilno je preneti i pozitivne i negativne nalaze. Institucionalni problem je ponavljanje obrazaca već dokumentovanih na republičkim izborima. Izveštaj nije dovoljan da se bez posebnih dokaza proglasi falsifikovanim rezultat izbora u svakoj opštini.

CINS je 2025. objavio interne mejlove o uslovima zaštite prirode za projekat Jadar, izdatim u avgustu 2024. Prema dokumentaciji, deo stručnjaka protivio se predloženim uslovima, a vršiteljka dužnosti direktora Zavoda Marina Šibalić izdala ih je uprkos njihovim primedbama. Mejlovi i službene beleške opisuju menjanje i usvajanje uslova bez saglasnosti tog dela stručnjaka.

To otvara pitanja kvaliteta regulatorne procedure i stručne nezavisnosti organa koji treba da štiti prirodu. Stav za ili protiv rudnika nije krivično delo. Dokumentovana nepravilnost odnosi se na način donošenja konkretnog akta; ne dokazuje da su sva odobrenja već izdata ili da je buduća ekološka šteta već nastala.

Nadstrešnica železničke stanice srušila se 1. novembra 2024. Broj žrtava je, nakon smrti teško povređenih, dostigao 16 u martu 2025. Tragedija je otvorila pitanja projekta, izvođenja, kontrole, dokumentacije i puštanja stanice u rad.

Poslednji provereni razvoj: jul 2026. BBC na srpskom izvestio je da je potvrđena optužnica i protiv Gorana Vesića i još petoro ljudi, nakon ranijih sudskih odluka. To je procesna odluka, ne osuda. Politička odgovornost za veliki državni projekat i krivična odgovornost svakog optuženog moraju se razdvojiti. Nije dokazana kolektivna krivica svih članova SNS-a niti konačan iznos koruptivne štete.

Laboratorija Amnesty Security Lab objavila je forenzičko istraživanje koje opisuje korišćenje alata Cellebrite za pristup telefonima i instaliranje domaćeg špijunskog programa NoviSpy. Jedan od dokumentovanih slučajeva odnosi se na telefon novinara Slaviše Milanova tokom njegovog zadržavanja u policiji.

Cellebrite i NoviSpy nisu isti proizvod: jedan omogućava pristup podacima, drugi prikriven nadzor. MUP je osporavao izveštaj, a BIA tvrdila da postupa zakonito. Nalaz je tehnički zasnovan, ali ne predstavlja pravosnažnu presudu protiv svih službenika ili političkog vrha. Pitanje odgovornosti odnosi se na upotrebu državnih tehničkih kapaciteta u postupanju prema novinarima i aktivistima, kao i na postojanje zakonitog osnova i odgovarajućeg naloga za nadzor.

Posle napada na studente u noći između 27. i 28. januara 2025. Miloš Vučević najavio je ostavku. Zvanični sajt Vlade izričito navodi napad kao neposredni povod. Skupština je ostavku formalno konstatovala 19. marta.

Ovo je primer u kojem i sam zvanični izvor potvrđuje težinu događaja i političku posledicu. Ostavka nije krivična presuda niti dokazuje da je premijer naredio napad. Identitet napadača, njihove pojedinačne radnje i eventualno organizovanje nasilja zahtevaju zaseban sudski postupak.

Bivši vršilac dužnosti direktora EPS-a i funkcioner SNS-a Milorad Grčić uhapšen je u februaru 2025. sa drugim osumnjičenima. Tužilaštvo je opisalo sumnju da je u poslovima iz perioda 2018–2021. EPS oštećen za više od 100 miliona dinara. U aprilu mu je ukinut pritvor.

Izveštaji iz 2026. opisuju čekanje veštačenja i izostanak optužnice u tom trenutku. Sto miliona dinara nije sto miliona evra. Istraga nije dokaz krivice, a puštanje iz pritvora nije oslobađajuća presuda. Predmet treba razlikovati od mnogo većih ukupnih energetskih gubitaka opisanih u odeljku za 2021. godinu.

Tokom odavanja pošte na protestu 15. marta 2025. došlo je do naglog uznemirenja i razilaženja dela okupljenih. Podnosioci zahteva Evropskom sudu za ljudska prava tvrdili su da je upotrebljen zvučni uređaj; vlasti su poricale takvu upotrebu.

Sud je 29. aprila 2025. odredio privremenu meru: Srbija treba da spreči upotrebu zvučnih uređaja za kontrolu mase, osim za komunikaciju. Sud je izričito naveo da nije zauzeo stav o tome da li je takvo oružje upotrebljeno 15. marta. To je ključna razlika između zaštitne mere i utvrđivanja činjenica. Odluka se ne sme citirati kao dokaz već utvrđenog napada države.

KRIK je u maju 2025. objavio dokumentaciju o više od 235.000 evra plaćenih za privatno školovanje dece Siniše Malog, uključujući tokove povezane sa ofšor strukturama. Istraživanje upoređuje iznose sa prijavljenim službenim prihodima.

Predmet javnog interesa jeste poreklo sredstava za finansiranje tih troškova, a ne privatni život ili identitet dece. Trošak veći od plate nije sam po sebi dokaz krađe, jer su mogući drugi zakoniti izvori. Zato su potrebni potpuna imovinska provera i objašnjenje konkretnih uplata. U izvoru nije navedena pravosnažna osuda Malog zbog tih plaćanja.

Organizacije Amnesty International i Civil Rights Defenders su u julu 2025. godine, na osnovu snimaka i prijava, upozorile na nezakonitu i nesrazmernu silu prema demonstrantima. Komesar Saveta Evrope za ljudska prava izrazio je zabrinutost zbog sile i hapšenja. Policija je svoje akcije branila kao zakonite i navodila napade na policajce.

Pojedinačni incidenti zahtevaju proveru: povrede policajaca ne opravdavaju nasilje nad mirnim građanima, a snimak jednog incidenta ne dokazuje sve događaje. Citirani nalazi su osnova za nezavisnu istragu, ne pravosnažna presuda čitavoj policiji.

OCCRP i KRIK objavili su audio-snimak razgovora Vladimira Lučića, direktora državnog Telekoma, i Stana Milera, direktora kompanije United Group. Lučić u razgovoru tvrdi da je predsednik tražio smenu Aleksandre Subotić, direktorke kompanije United Media, pod čijim okriljem su tada radili N1, Nova, Danas i Radar.

Lučić je u odgovoru novinarima negirao razgovor o smeni i predsednikov zahtev; kabinet predsednika i predstavnici kompanija takođe su osporili političko mešanje. Snimak neposredno dokazuje sadržaj razgovora, dok je tvrdnja o predsednikovom zahtevu izjava učesnika. To zahteva proveru, a ne automatsko proglašavanje svake kasnije poslovne odluke krivičnim delom.

KRIK je na osnovu fotografija, identifikacija i sudske dokumentacije istražio ko su ljudi koji su učestvovali u obezbeđenju provladinih okupljanja oko Pionirskog parka i drugim aktivnostima na tim okupljanjima. Među identifikovanima su osobe ranije osuđene za ozbiljna krivična dela i pripadnici huliganskih grupa.

Slučaj otvara pitanje organizovanja stranačkog obezbeđenja i kontakata vlasti sa takvim grupama. Ranija osuda i prisustvo na skupu nisu sami po sebi novo krivično delo, niti dokazuju da svaki učesnik ima kriminalni dosije. Konkretni napadi i pretnje moraju se povezati sa konkretnim izvršiocima i dokazima.

Javni tužioci Tužilaštva za organizovani kriminal objavili su 25. novembra 2025. saopštenje u kojem navode pritiske predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti, uključujući predsednika. Opisali su povlačenje službenika iz saradnje u istragama i probleme sa dostavljanjem podataka posle rada na predmetima nadstrešnice i Generalštaba.

Ovo nije anonimna glasina: tvrdnje je zvanično iznela nadležna institucija. Ipak, saopštenje je njihov javni opis pritisaka, a ne presuda protiv imenovanih političara. Posebno je važno jer pokazuje da problem saradnje i autonomije prijavljuju sami tužioci koji istražuju velike državne poslove.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je u decembru 2025. podnelo optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića i još troje lica za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje u vezi sa uklanjanjem zaštite kompleksa Generalštaba. Postupak je povezan sa pripremom prostora za privatni hotelski projekat vezan za Džareda Kušnera.

Suđenje je počelo u februaru 2026. godine; RSE je u junu izvestio o njegovom nastavku. Optuženi negiraju krivicu. Optužni predlog nije osuda, a politička najava projekta ne dokazuje sama po sebi mito. Konkretno krivično pitanje odnosi se na službena dokumenta i postupanje funkcionera pri promeni zaštite kulturnog dobra.

Izmene pravosudnih zakona koje je predložio poslanik SNS-a Uglješa Mrdić usvojene su u januaru 2026. Venecijanska komisija kritikovala je uklanjanje mehanizama zaštite tužilačke autonomije i nedostatak odgovarajućih konsultacija. Evropska komesarka Marta Kos povezala je zastoj isplata iz Plana rasta sa spornim zakonima.

Skupština je 25. juna usvojila nove izmene. Prema tadašnjoj oceni Venecijanske komisije, značajan deo preporuka bio je prihvaćen, dok su ostala otvorena pitanja u vezi sa kadrovima TOK-a i položajem visokotehnološkog tužilaštva. Zbog toga januarsko stanje ne treba opisivati kao potpuno nepromenjeno. Ovo je dokumentovano pitanje pravosudne nezavisnosti, ne sudski utvrđeno krivično delo poslanika.

KRIK je istražio vilu komandanta Specijalne antiterorističke jedinice Igora Žmirića, procenjene tržišne vrednosti preko 400.000 evra. Graditelj Nenad Šekularac, ranije osuđen za pokušaj ubistva, potvrdio je povoljnije uslove i pomoć pri finansiranju. Objasnio je da Žmirić plaća u ratama i koristi sredstva od prodaje stana.

Dokumentovani odnos sam po sebi nije dokaz korupcije ili pranja novca. Pitanja od javnog interesa jesu tržišnost uslova, poreklo uplata i mogući sukob interesa komandanta policijske jedinice. Vrednost cele vile ne sme se bez dokaza predstaviti kao primljeno mito.

Protiv bivšeg načelnika beogradske policije Veselina Milića podnet je optužni predlog u predmetu ubistva Aleksandra Nešovića. Prema RSE, Miliću se stavljaju na teret neprijavljivanje dela i falsifikovanje službene isprave.

Poslednji provereni razvoj u septembru 2026. godine: početak suđenja zakazan je za 9. novembar 2026. godine, dakle za datum posle sastavljanja ovog dokumenta. Ranija sumnja na pomoć učiniocu posle dela odbačena je zbog nedostatka dokaza. Milić nije ovde optužen kao izvršilac ubistva. Veza sa državom je njegova visoka policijska funkcija; članstvo u SNS-u ne treba pretpostavljati.

KRIK je u junu 2026. objavio komunikaciju sa aplikacije Sky pripisanu Slaviši Kokezi, nekadašnjem predsedniku Fudbalskog saveza Srbije i funkcioneru SNS-a. Poruke iz 2020. opisuju razgovore sa ljudima iz kriminalnog okruženja o zastrašivanju i napadu na Nemanju Vidića zbog njegovog mogućeg angažovanja u Savezu.

Isto istraživanje navodi i poruku o obustavljanju aktivnosti. Kokeza nije odgovorio na pitanja novinara. Objavljeni plan nije dokaz da je napad izvršen. Za krivičnu odgovornost potrebne su potvrda autorstva i celokupnog konteksta komunikacije, kao i pravna ocena konkretnih radnji. Slučaj opravdava proveru veza između pristupa političkim krugovima, sportskog upravljanja i kriminalnih mreža.